Hlamidija

Uzročnik Hlamidijalne infekcije je Chlamydia trachomatis. Smatra se da je 1 od 10 seksualno aktivnih osoba, inficirana ovom bolešću.

Hlamidija prenošenje

Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući sam seksualni snošaj, analni seks i oralni seks. Prenošenje bakterije hlamidije se takođe može desiti putem vaginalnog porođaja sa inficirane na novorođenče. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Takođe, hlamidija trachomatis je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća kod novorođenčadi.

Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje.

Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube). S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne.

Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda) a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.

Svako ko je seksualno aktivan, treba da se testira najmanje jednom godišnje, s obzirom da simptomi hlamidije mogu da budu i neprimetni.

Inkubacija infekcije Hlamidijom

Inkubacioni period kod hlamidije traje od 1 do 3 nedelje.

Simptomi hlamidijalne infekcije

Dakle, možete se zapitati koji su to simptomi hlamidije. Ako praktikujete seks nezaštićeni kondomom, a niste u striktno monogamnoj vezi, možda već imate hlamidiju i treba da proverite ove najčešće simptome. Simptomi mogu biti toliko blagi, skoro neprimetni, ali trebalo bi da se pokažu nakon jedne do tri nedelje nakon odnosa sa zaraženom osobom.

Simptomi hlamidijalne infekcije kod žena

Nema simptoma u 70-80% slučajeva! (Jedna studija je utvrdila da čak 3% ispitanika koji su bili u grupi mlađih odraslih između 18 i 35 godina ima nelečenu hlamidiju.) Ukoliko ima simptoma, to su:

• Peckanje pri mokrenju tj. prilikom mokrenja.
• Pojacan vaginalni sekret
• Bol u donjem delu leđa.
• Neuobičajen bol prilikom odnosa.
• Vaginalno krvarenje izmedju ciklusa (menstruacije).

Simptomi hlamidijalne infekcije kod muškaraca

Kao i kod žena, velik broj muškaraca koji su inficirani mogu proći bez simptoma. Procene koliko muškaraca koji imaju hlamidiju, nema simptome, kreću se od 25% do 50% što je velik procenat. Ukoliko simptomi ipak postoje, to su:

• Peckanje pri mokrenju.
• Sekrecija iz penisa (iscedak).
• Upaljeni ili natečeni testisi, bolovi u testisima.
• Ponekad neugodan svrab oko glavića na penisu.

Hlamidija u trudnoći

Hlamidija u trudnoći povećava šanse za infekciju vodenjaka (amniona) i plodove vode, što može da izazove prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porodjaj, iako blagovremena terapija može da smanji rizik od ovih problema. Neke studije su povezale hlamidiju sa pobačajem, iako neke druge studije nisu našle takvu vezu.

Takođe, infekcija hlamidijom koja se ne leči, povećava rizik da organizam, ukoliko dođe u kontakt sa HIV virusom bude zaražen njime, a isto važi i za neke druge polne bolesti, kao što su npr. gonoreja i sifilis, ako ste bili izloženi njima. Takođe raste rizik od infekcije materice nakon porođaja.

Bitno je napomenuti, ako imate infekciju za vreme porođaja, postoji šansa da prenesete hlamidiju na svoju bebu. Ustvari, skoro 50% beba koje dođu na svet vaginalnim porođajem (i čak neke bebe rođene carskim rezom) će dobiti hlamidiju. Određen broj beba koje su dobile hlamidiju (između 25 i 50 posto) će razviti konjuktivitis (infekcija očiju), a između 5 i 20 procenata beba će dobiti upalu pluća nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon rođenja.

Iako ove infekcije mogu biti veoma ozbiljne, bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom prolaze dobro. Naravno, bolje je da se vi izlečite za vreme trudnoće i sprečite da se vaša beba uopšte zarazi.

Lečenje Hlamidije

Lečenje hlamidije je prilično jednostavno, jer je u pitanju polna bolest koja se može lečiti upotrebom antibiotika kao što je sumamed (zithromax) ili doksiciklin. Prilikom primanja terapije, obolela osoba mora privremeno prestati sa seksualnim odnosima, obzirom da je i dalje zarazna i da može zaraziti svog partnera ili partnere, koji onda opet mogu zaraziti nju.

 

Mikoplazma

Mikoplazma je veoma česta polno prenosiva bolest ili urinarna infekcija uzrokovana mikrorganizmima koji imaju osobine bakterija i nastanjuju se u uretri ili reproduktivnom sistemu.

Mikoplazma je zapravo grupa bakterija koja uključuje više od 70 različitih vrsta. Mycoplasma hominis, mycoplasma pneumoniae, mycoplasma genitalium i ureaplasma ureticulum, su samo neke čije je prisustvo u čovekom organizmu utvrđeno, a za koje je sa sigurnošću utvrđeno da izazivaju bolesti i infekcije kod čoveka.

Mikoplazma hominis

Mikoplazma hominis je vrsta mikoplazme koja je najčešće (u odnosu na ostale mikoplazme) uključena u polne infekcije kod žena. Takođe može uzrokovati infekcije novorođenčadi i infekcije van genitalija, pogotovo kod osoba sa smanjenim imunitetom.

Mikoplazma hominis se, kao i ureaplazma, često nalazi u vagini i može da uzrokuje infekcije muškog i ženskog genitalnog trakta.

Mikoplazma Genitalium

Mikoplazma genitalium bi mogla da bude polno prenosiva bakterija, koja je, pored hlamidije, glavni uzročnik nespecifičnog uretritisa (bilo koji uretritis koji ne izaziva bakterija gonoreje) kod muškaraca. Kod žena, često se pronalazi u savezu sa bakterijskom vaginozom; Infekcije mikoplazmom, se takođe povezuju sa cervicitisom. Većina infekcija mikoplazmom genitalium su asimptomatične (bez simptoma) i doktori još nisu odlučili da li ima smisla da se svi testiraju na infekciju.

Simptomi infekcije Mikoplazme

Prisustvo mikoplazme obično nema simptoma. Ali vremenom, usled povećanja njihovog broja i/ili oslabljenja imunog sistema, ona može da izazove određene infekcije.

Mikoplazma genitalium, iako je relativno poznat mikroorganizam, je tek od skoro detaljnije upoznat, s obzirom da je češće povezan sa drugim dijagnozama nego testiran sam. Naučnici, ipak, počinju da mu poklanjaju veću pažnju, koju i zaslužuje kao mikrob koji izaziva polno prenosive bolesti, a njegovi simptomi su slični simptomima ostalih bakterijskih polnih bolesti.

Simptomi infekcije Mikoplazme kod žena

• Većina slučajeva nema simptome
• Vaginalni svrab (svrab u vagini)
• Peckanje prilikom mokrenja
• Bol za vreme odnosa
• Mikoplazma infekcija se takođe povezuje sa bakterijskom vaginozom

Simptomi infekcije Mikoplazme kod muškaraca

• najveći broj slučajeva nema nikakve simptome
• sekreti iz uretre (penisa)
• peckanje pri mokrenju
• bol i otoci zglobova (artritis)
• Mikoplazma je najčešći uzrok nehlamidijalnog negonokoknog uretritisa kod muškaraca.

Lečenje Mikoplazme

Mikoplazma genitalium se obično leči kao nespecifični uretritis ili bakterijska vaginoza, s obzirom da je direktnu dijagnozu infekcije bakterijom veoma teško postaviti. U oba slučaja, infekcija se leči antibioticima, a i partner se mora lečiti istovremeno.

Kada je u pitanju mycoplasma hominis, izvesni antibiotici, kao što su tetraciklin i eritromicin se često koriste za lečenje infekcije.

Moguće posledice Mikoplazme ako se ne leči

Mikoplazma genitalium se povezuje sa zapaljenjima male karlice kod žena. Takođe je povezana sa endometritisom (infekcija zapaljenja sluzokože materice) i prevremenim porođajem. S obzirom na to, dugoročne posledice infekcije mikoplazmom izgledaju slične posledicama gonoreje i hlamidije. Ovo nije iznenađujuće, s obzirom da su im rani simptomi takođe veoma slični.

Prevencija

Iako studije nisu konačne, vrlo je verovatno da i u ovom slučaju konstantna upotreba kondoma značajno smanjuje rizik od infekcije mikoplazme. Jedina, s tim u vezi urađena studija do danas je utvrdila da je konstantna upotreba kondoma prepolovila rizik od infekcije, u odnosu na osobe koje nikada nisu koristile kondom.

Čak iako se na kraju ispostavi da kondomi nisu potpuno efikasni u sprečavanju mikoplazme, njihovo korišćenje je i dalja odlična ideja, jer pružaju efikasnu zaštitu od drugih veoma raširenih polnih bolesti, kao što su gonoreja i hlamidija.

 

Ureaplazma

Genitalna ureaplazma (ureaplasma urealyticum i ureaplasma parvum), je vrsta mikroorganizma iz porodice mikoplazmi, koja uzrokuje određene genitalne infekcije, kao i neplodnost, kod muškaraca i kod žena.

Šta su ove infekcije? Mikoplazme, a samim tim i ureaplazma, spadaju u najmanje bakterije koje mogu da opstanu bez domaćina, i koje za razliku od ostalih bakterija nemaju ćelijski zid; umesto toga, one žive u drugim živim ćelijama. Ureaplazma takođe pripada familiji mikoplazmi. Oko 70% seksualno aktivnih odraslih je domaćin neke od ovih bakterija. Međutim, kada dođe do značajnijeg razmnožavanja, mogu nastati problemi, kao što je zapaljenje male karlice, uretritis ispontani pobačaj.

S obzirom da se mikoplazme i ureaplazme prirodno nalaze u organizmu ljudi, pacijenti se ne testiraju rutinski na ove bakterije. Žene koje iskuse neplodnost, ponavljanje gubitka trudnoće, bol u maloj karlici, premenstrualne simptome ili simptome vaginalnih infekcija, treba da se testiraju. Često se radi test kulture, sličan papa testu, uzimanjem brisa iz vagine.

Kako se prenosi Ureaplazma?

Ureaplazma se pre svega prenosi polnim odnosom. Seksualni partneri mogu ne znajući uvek iznova prenositi infekciju jedno drugom. Infekcija se obično dešava kod mlađih žena, onih koje imaju višestruke seksualne partnere i koje koriste oralnu kontracepciju umesto kondoma.

Simptomi infekcije Ureaplazmom

Uglavnom nema simptoma prisutnosti ureaplazme, ali ove bakterije mogu postati uzročnici infekcije u slučaju oslabljenja imuno-sistema (dok u slučaju zdravog imuno sistema često ne uzrokuju bolesti).

S obzirom da infekcije ureaplazmom obično prolaze bez simptoma, vremenom mogu dovesti do problema sa sterilitetom, uključujući bolest kanalića materice (tube uterine) i ponavljanje spontanih pobačaja kod žena, kao i smanjenu pokretljivost i brojnost sperme kod muškaraca. Kod sterilnih muškaraca, utvrđeno je da se bakterija prilepljuje uz spermu i blokira oplođenje.

Koje bolesti uzrokuje?

Ureaplazma se može pronaći u respiratornom i genitalnom traktu zdravih i seksualno neaktivnih osoba, što komplikuje interpretaciju njihovog značaja.

Najčešći su uzročnik negonokoknog i nehlamidijalnog uretritisa; karakteriše ih sluz iz uretre (penisa kod muškaraca, vagine kod žena), bol tokom mokrenja (peckanje i probadanje pri mokrenju), i otoci na otvoru uretre (vrh penisa kod muškaraca i iznad vagine kod žena); postoje mišljenja da je povezana sa upalom bubrega (pijelonefritisom) i Reiterovom bolesti.

Može se povezati sa upalom pluća kod pacijenata sa oslabljenim imuno sistemom.

Ureaplazma u trudnoći

Ureaplazma (i mikoplazma hominis) pronađena u placenti i/ili endometrijumu (sluzokoži koja sa unutrašnje strane oblaže matericu) se povezuje sa infekcijom, rađanjem mrtvog fetusa, spontanim pobačajem, preranim porođajem i manjom nego što je normalno masom novorođenčeta. Oba organizma prodiru u vodenjak u drugom trimestru. Može uzrokovati horioamnionitis (zapaljenje membrana oko fetusa: horiona i amniona). Pronađena je u krvi majki koje su imale probleme sa visokom temperaturom posle porođaja.

Ova infekcija se može preneti na otprilike 40% beba koje je rodila majka sa ovakvom infekcijom. Ukoliko je majka ima, ureaplazma može da inficira pluća novorođenčeta za vreme porođaja. Uzročnik je (kao i mikoplazma hominis) respiratornih problema kod beba sa manjom telesnom težinom i meningitisa.

Lečenje infekcije Ureaplazmom

S obzirom da ove bakterije nemaju ćelijski zid – a većina antibiotika (npr. penicilini i cefalosporini) deluje na bakterije uništavajući njihov ćelijski zid – lečenje infekcije može biti teže. Samo posebni antibiotici, kao što su eritromicin, flourokinolon ili tetraciklin, mogu biti prepisani. Ako ste trudni, za vas će takođe biti prepisan odgovarajući antibiotik.

Ako imate problema sa neplodnošću ili višestrukim spontanim pobačajima, zahtevajte da vam se uradi kultura. Testirajte se i lečite da biste sprečili ponavljanje infekcije.

Dijagnoza
Laboratorijska dijagnoza se radi uzimanjem kulture. Ureaplazme proizvode ureazu, uz pomoć koje razlažu tj. metabolišu ureu (sastojak mokraće kod sisara). Na ovaj način se može izdvojiti ureaplazma.

Prevencija
Kondom je vid zaštite!

 

Polne bradavice - kondilomi

Šta su to kondilomi odnosno polne bradavice?

Kondilomi (Polne bradavice, Genitalne bradavice) su bolest koju uzrokuje HPV virus, tj. Humani Papilloma Virus.

Kako se prenose kondilomi?

Humani Papiloma Virus (HPV) se najčešće prenosi putem polnog odnosa, međutim kondilomi se prenose i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete.

Najčešći simptomi?

Simptomi kondiloma su uglavnom male roze tačkice ili narasli plikovi ili jedan plik (šiljasti kondilomi), koji izgledaju kao male bradavice. Mogu izgledati i kao crvene, roze i bele fleke na koži u genitalnom predelu i to su tzv. ravni kondilomi, koji su u ravni koži i ispoljavaju se promenom boje tkiva. Simptomi HPV infekcije mogu izostati dosta dugo, ponekad i godinama, ali u većini slučajeva ćete primetiti u naredna tri meseca nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom.

Muškarci su često samo prenosioci, a kada se simptomi pojave, javljaju se kao bradavice na penisu, odnosno osip na penisu, crvene, roze tačke i tačkice oko baze (korena) penisa, na kožici, glaviću i u okolini, kao i unutar analnog otvora (anusa).

Kod žena su simptomi isti kao kod muškaraca, samo se javljaju mnogo češće. Polne bradavice se kod žena mogu pronaći u vidu tačkica i plikova spolja, u predelu vagine, kao i u unutrašnjosti vagine, unutar usmina (malih i velikih usana).

Koje se intervencije koriste za uklanjanje kondiloma?

Uklanjanje kondiloma se radi dosta uspešno, ali ne postoji lek koji će zauvek odstraniti HPV virus iz organizma. Lečenje kondiloma, tj. skidanje kondiloma, je prilično jednostavno i postoji nekoliko načina:

• smrzavanje (krioterapija)
• spaljivanje kondiloma (elektrokoagulacija)
• tečni preparati na bazi podofilina
• ubrizgavanjem interferona u kondilome koji stvara imunost na virus
• lasersko uklanjanje kondiloma
• hirurškim putem

Kao najefikasnija hirurška terapija u poslednje vreme pokazala se radiohirurgija,koja u svom radu koristi radiotalase visoke izlazne snage. Radiohirurgija je atraumatska metoda sečenja i koagulacije mekih tkiva pri čemu se samo sečenje postiže toplotom koju tkivo razvija pri propuštanju radiotalasa. Tako razvijena toplota razara i isparava ćelije na putu radiotalasa što rezultira razdvajanjem tkiva kao da je presečeno skalperom. Na taj način se brzo i atraumatski otklanjaju bradavice koje praktično "nestanu" u momentu. Nakon tretmana ovim laserom bradavica se uklanja u celosti bez naknadnog stvaranja ožiljka, bez otoka tkiva, bez krvarenja i bez postoperativnih bolova.

Svi drugi terapijski postupci zahtevaju višenedeljnu terapiju i oporavak sa velikom verovatnoćom da će se bradavica ponovo javiti na istom mestu, dok kod radiolasera terapijski postupak traje svega par minuta a mogućnost ponovnog pojavljivanja promena se uklanja u celosti bez ikakvog naknadnog ožiljka i traume kože.