U trudnoći, iako je ona normalno, fiziološko stanje, često dolazi do opstipacije. Procenjuje se da više od 50 odsto trudnih žena pati od nekog oblika opstipacije. Štaviše, to je verovatno druga najčešća nelagodnost, pored mučnine, na koju se žale buduće mame. Primarni uzrok jeste hormon progesteron, koji placenta proizvodi u velikim količinama do kraja prvog trimestra. Jedno od dejstava progesterone jeste da izaziva opuštanje glatke muskulature, što znači da smanjuje snagu I učestalost pokreta creva. Što je manja pokretljivost, veća je mogućnost za apsorpciju tečnosti I hrane. Nažalost, ono što ostane nakon toga je veoma čvrsta I kompaktna stolica, što otežava pražnjenje i dovodi do toga da žene nemaju stolicu I po pet dana a nekada I duže.

Kasnije tokom trudnoće,opstipacija može nastati kao rezultat povećanja materice, koja vrši pritisak na creva I usporava njihov rad. Opstipacija, udružena sa hemoroidima, zaista može da smeta budućim mamama da uživaju u ovom period života.

Uz promene u organizmu uzrokovane “drugim stanjem”, nije zanemarljiva ni uloga ishrane u stvaranju ovog problema, kako zbog konzumiranja visoko procesuirane hrane siromašne biljnim vlaknima, tako I zbog nedovoljnog unosa tečnosti, pre svega vode.

Hronična opstipacija ili zatvor, po pravilu obuhvata nekoliko karakterističnih simptoma: otežano pražnjenje creva, odnosno potreba za većim naporom prilikom pražnjenja, zatim smanjena količina stolice, tvrda i suva stolica i na kraju ritam pražnjenja ređi od tri puta nedeljno. Kažemo da neko ima hroničnu opstipaciju ukoliko neko ima neki od navedenih simptoma ili ukoliko oni traju duži vremenski period. Treba imati na umu da je normalni broj stolica kod nekih osoba 1 do 2 puta dnevno, dok je kod nekih normalno da imaju 2 do 3 stolice nedeljno. Ritam pražnjenja zavisi od ishrane, fizičke aktivnosti, unosa tečnosti, kao i primena nekih lekova.

Buduće mame bi trebalo da svakodnevno unose namirnice koje predstavljaju veliki izvor celuloznih vlakana poput integralnih žitarica, svežeg voća i povrća bogatog vlaknastim materijama. Zatim, potrebno je unositi odgovarajuću količinu tečnosti (najmanje dva litra dnevno) i to vodu i prirodne sokove bez dodatog šećera. Fizička aktivnost, takođe stimuliše crevnu peristaltiku, pa se treba truditi da svakodnevna aktivnost bude makar polučasovna šetnja, osim ako trudnici iz odredjenih razloga nije indikovano strogo mirovanje.

Kod pojave opstipacije u trudnoći, ne bi trebalo tek tako posezati za laksativima. Trudnoća je naročito rizično stanje za primenu većine ovih sredstava, bilo da su sintetičkog ili prirodnog porekla. Iako određene biljke zahvaljujući vlaknima koje sadrže mogu ublažiti grčeve, ubrzati peristaltiku i olakšati pražnjenje creva, treba biti obazriv. Zato bi bilo najbolje posavetovati se sa ginekologom.