Bartolinijeva žlezda je malena parna žlezda, koja se nalazi na prednjem delu vagine, na mišićnoj ploči pri samom dnu karlice. Njeni izvodni kanali su dugački oko 2cm i završava se pri samom ulazu u vaginu, na malim usnama. Njena osnovna uloga je lučenje sekreta pre i u toku seksualnog odnosa, čime seksualni odnos čini lakšim.

Upala Bartolinijeve žlezde ili Bartolinitis je veoma neprijatno stanje koje može da izazove nepodnošljiv bol i da remeti svakodnevno funkcionisanje. Manifestuje se kao izraslina na levoj ili desnoj strani spoljašnjeg dela vagine i može dostići veličinu oraha ili čak kokošijeg jajeta, praćena snažnim bolom, može stvarati smetnje pri hodu, otežavati sedenje.

Upala ove žlezde nije mnogo česta pojava i pogađa 2% žena generativog doba, jednom u toku života. Dolazi do začepljenja izvodnih kanala žlezde, što onemogućava oticanje sekreta. Pošto se u tom slučaju sekret zadržava u kanalu, izvodni putevi se šire, što predstavlja plodno tlo za razvoj bakterija i nastanak upalnog procesa u vidu apscesa.

Apsces je učaurena, ograničena upala koja se manifestuje kao proširenje samog izvodnog kanala, a ne na nivou same žlezde. Do začepljena može doći usled povrede, infekcije ili upale. U najvećem broju slučajeva se javlja samo na jednom kanalu, ali nije nemoguće da bude i obostrano.

Pored apscesa, koji se tri puta češće javlja, može se pojaviti i cista. Ona se manifestuje prisustvom otoka, bez crvenila kože i sluzokože. U slučaju da je cista mala i da ne daje nikakve simptome, najčešće nije potrebno nikakvo lečenje. Ukoliko naraste do veličine kokošijeg jajeta, ipak je neophodna lekarska intervencija.

Postupak lečenja upale Bartolinijeve žlezde zavisi od razvoja simptoma. Otok i bol su prvi najčešći simtomi koje bi trebalo da ispita ginekolog. Povišena temperatura i regionalno oticanje limfnih žlezda upućuje na postojanje apscesa. U tom slučaju je neophodna hirurška intervencija i terapija antibioticima. U slučaju prisustva ciste, lečenje se određuje u zavisnosti od njene veličine i tegoba koje izaziva.

Incizija (otvaranje žlezde radi evakuacije sadržaja) i drenaža su relativno brzi postupci koji se sprovode u lokalnoj ili u bolnicama, opštoj anesteziji. Apsces ili cista se vertikalnim rezom zarežu, 1,5 do 3 cm, što bliže sluzokoži na ulazu u vaginu. Postavlja se dren kojim se omogućava isticanje sadržaja. Ovim postupkom skoro da se bol momentalno uklanja. Sam postupak nije optimalan odnosno u 5-15% slučajeva bolest se ponovo vrati.

Marsupijalizacija je postupak koji se nadovezuje, kada je to potrebno na inciziju i drenažu. Šupljina odnosno cista ili apsces se ispiraju fiziološkom rastvorom ili nekim drugim rastvorm u cilju čišćenja a onda se ivica rane šije sa zidom ciste, što znači da je prirodni otvor žlezde sada trajno (kada prođe zapaljenje) proširen odnosno žlezda se prazni u kontinuitetu. Ali, to i dalje ne isključuje da ne može doći do novog zapaljenja. Marsupijalizacija nije trajno rešenje. Posle ovog postupka recidiv se dešava u 5 do 15% slučajeva. Takođe,mogući su podlivi, infekcije i bolni odnosi.

Ekscizija je veći operativni zahvat koji se ne može obaviti u ambulanti već zahteva bolničke uslove. Postupak podrazumeva uklanjanje same žlezde. Nakon ovog zahvata dominira osećaj suvoće sa posledicama koje nosi, pa se postupak retko praktikuje i to obično kod žena u postmenopauzi.

Bolest Bartolinijeve žlezde može da bude povezana i sa polnim navikama. Rasprostranjenost polnih bolesti nesumnjivo će dovesti i do većih učestalosti bolesti Bartolinijeve žlezde. Zato uz adekvatnu ličnu higijenu, prevencija polno prenosivih bolesti je značajan element u sprečavanju bolesti Bartolinijeve žlezde.